KO KAŽE DA LJUBAV NE POSTOJI?

U ono vreme kad nastao je svet pricalo se da ljubav je samo mit, evo i danas se o tome javno sapuce.Neprospavani snovi leprsavi kao utvare na javi, nevidljivi a prisutni u svemu culnom i bezlicnom odbacivali su ljudi u svakom veku i vremenu. Ko ce sad znati o cemu se tu radi. Da li... Continue Reading →

Advertisements

Nikad nije bilo ovako…

Nikad nije bilo ovako, ni u jednoj kapi kiše na onom pločnik gde nemiri kazaljkom na satu pokazuju iluziju ćirlicom napisanu velikim slovima latinice. Odlazak unazad nije ostavio svoj trag u snegu letnjim koracima one jeseni na pragu. Čudno neko doba vetrovima ne ostavi izbor tišine tornada koje nece postojati na onom tlu na kome... Continue Reading →

Do sledećeg viđenja…

Onda, tako, do sledećeg viđenja, najglasnijom tiśinom prevali nekako preko suvog vazduha ostavljajući se daleko od sebe. Vrag će ga znati šta je preživeo tih par trenutaka hodajući po svakoj reči, uplašeno i radosno. Sve suprotnosti skupile su se u tom jednom dahu kojim je zapečatio svoj put. Do sledećeg viđenja, korak nazad, odneo je... Continue Reading →

Diši punim plućima život <3

Skloni smo tome da od situacija koje nam život servira pravimo pozorišne komade. Svaka situacija u životu koja nas iznenadi i nije po našim planovim je "jao Bože" ili "kuku-lele" pa čak i svi oni iznenadni lepi trenuci nisu dobrodošli ako nisu po planu.  Zašto drama? Nema potrebe za tim. Život se dešava, ne pita... Continue Reading →

Legenda o „krađi“ sreće

Zvono. Očekujem da neko ode i otvori ta vrata. Opet isti ton. Opet zvono. Ne pomišljam da odigram tu ulogu, ne zanima me ni šta je ni ko je. Svesno zaobilazim zvuk prisustva koji remeti moje trenutno odsustvo. Nisam tu, moje misli prate moju odluku čak i pre te glupe melodije, zvuka zvona. Fizička prisutnost... Continue Reading →

Broj 27! 

Pogledom je pratio te oštre i kratke pokrete, osecaj ograničenosti grcio se  na ivici nesvesnog. Odmahnuo je rukom, pokušavajući da ućutka svoj bunt, skrivajući se iza ugla plemenitosti.  Nametnuo je sebi model ponašanja onoga sto se očekuje od njega u tom trenutku, prihvatajući sebe takvog. Sve je bilo normalno, suviše ispravno da bi išta moglo... Continue Reading →

Real event… <3

After many years in the same city again. A lot has changed. I’m arriving just in time but in a wrong place. Masks on our faces illuminate the dance floor. I’m wondering why masks when every one of us has inborn acting talent. At least part of unconscious lives outside real and true. I’m turning... Continue Reading →

Bal pod maskama…

Pravi događaj.  Posle toliko godina opet u istom gradu. Dosta toga se promenilo. Stižem baš na vreme na pogrešno mesto. Plesni podijum obasjavaju maske na našim licima. Pitam se zašto maske kada i onako svako od nas ima urođeni talenat za glumu. Bar delić nesvesnog živi van realnog i istinitog.  Okrećem se.  Oko mene nepoznata... Continue Reading →

Izmedju dva kraja

Ne smem da te poželim kako umem. Izgubićemo se u vrtlogu nesvesnog tamo na granici beskonačne sreće i slobodnog pada negde daleko ispod dna. Hodam budna zatvorenih očiju po vazduhu popločanom oštricama sreće i izmišljenim osmehom bespotrebnog ništavila. Pale se lampice usko povezane sa našim slabostima popustljivosti prema nametnutoj odgovornosti. Braneći se svom snagom protiv... Continue Reading →

Create a free website or blog at WordPress.com.

Горе ↑

%d bloggers like this: